Sove

Promo materijal o Sovama

Tako je!!!!!!

I ja kažem!
A Marko, jel sam trebala u ovom delu da stavim temu o divljim patkama, ili da ostavim u pticama?
I mislim da si trebao u kategoriju divlje životinje da staviš pernatu divljač, kopitare, ovo-ono... Ne razumem se baš, ali jel bi moglo malo da se proširi? Da sve ima zasebno, ima eto divljih pataka, fazana, plovki, to je sve pernato.. A ovo drugo, srne, jeleni, i druge slične živuljke tome...

Coreana citat:

I ja kažem! A Marko, jel sam trebala u ovom delu da stavim temu o divljim patkama, ili da ostavim u pticama? I mislim da si trebao u kategoriju divlje životinje da staviš pernatu divljač, kopitare, ovo-ono... Ne razumem se baš, ali jel bi moglo malo da se proširi? Da sve ima zasebno, ima eto divljih pataka, fazana, plovki, to je sve pernato.. A ovo drugo, srne, jeleni, i druge slične živuljke tome...

Naravno.. lako cemo prosiriti.. Za pocetak da ne zvrje prazne kategorije pa cemo siriti u zavisnosti od potrebe

E da, trebao bi možda da preimenuješ onu temu ukrasna perad u ukrasni fazani, ili samo fazani...., i to isto u pernatu divljač ili kako već kao i patke... predlozi samo kako mislim da bi bilo dobro, sad, na tebi je ostalo....

Da li znate o kojoj sovi je rec?
Leti je veoma cest gost na drvetu ispred moje kuce. Nekad zna da ih bude i vise pa preko dana zajedno drema i do 4 sove I znaju da naprave veeeliki nered ispod sebe
Medjutim na svu srecu love negde drugde tako da nemoramo da slusamo njihov huk (vise pistanje) koji moze da bude vrlo bucan.

...

Pogledaj na sajtu o sovama, možda je mala ušara, utina (Asio otus), upravo ova na slici sa plakata, ali je na toj slici malo preterano sa bojama pa izgleda šarenija nego što jeste. One se često gnezde u blizini ljudskih naselja jer tamo imaju dovoljno hrane - miševa i voluharica.

Pištanje koje se čuje u maju i junu jesu glasovi mladih sova koje su izašle iz gnezda, a koje tako obaveštavaju roditelje gde se nalaze da bi ih ovi nahranili.

Da to je ta, mala ušara!
Hvala Vam!
Nasla sam na netu nesto vise o njima.

Сове или ноћне грабљивице (Strigiformes) су ред углавном усамљених птица грабљивица у који се убраја више од 200 врста. Лове плен углавном ноћу у чему им помаже претежно сива боја и скоро нечујан лет. Деле се у две савремене фамилије - праве сове (Strigidae) и кукувије (Tytonidae). Углавном се хране ситним сисарима, птицама и инсектима, а поједине врсте се хране и рибом. Живе на свим континентима осим на Антарктику, великом делу Гренланда и појединим острвима.

Сове карактериse оштар кљун, већ од корена снажно повијен према доле, и прецизан слух и вид. Висина им је 10-70 cm. Тело им је збијено а глава, у поређењу са другим птицама, упадљиво велика и округла. Имају упадљив пернати оквир око очију, који се назива фацијални диск.
[уреди]

Већина сова су активне ноћу, када активно лове плен под окриљем мрака. Неке сове, међутим, лове у сумрак или у зору; пример су ритске сове (Asio flammeus).

Сова се при лову најчешће ослања на неопаженост у мраку ефекат изненађења. Неопаженост стичу углавном захваљујући боји свог перја, због којег су под одређеним условима скоро невидљиве. Узрок неопажености је и унутрашња „заставица“ летних пера која је свиленкаста или вунаста, те им омогућава скоро нечујно летење. Једини изузетак су врсте које су специјализоване за лов на рибу и патуљасте сове.

Када ухвати плен, сова га растргне оштрим кљуном или канџама пре него што га поједе, осим у случајевима када је плен мали па га могу појести целог. Након тога, сова често поврати несварљиве остатке плена (кости, крљушти, перје итд.).

Јаја сове су обично бела и облика скоро савршене сфере. Сова полаже од два до дванаест јаја, у зависности од врсте, сваких 1-3 дана. Јаја се не излегу сва у исто време, те разлика у величини излеглих младунаца може да буде велика. Сове не граде гнезда, него траже себи пригодно станиште на дрвету, подземним тунелима, на зградама, шталама или у пећинама.

Најмања сова је патуљаста сова, тешка око 31 g. Неке пигмејске сове су тек нешто веће. Највеће сове су буљине или велике ушаре и сове врсте Bubo blakistoni, које могу досећи дужину од 76,2 cm, распон крила од преко 2 m и тежину од скоро 4,5 kg.

Имају крупне, избуљене и округле очи на предњој страни главе које им омогућавају да добро процене удаљеност и брзину плена. Очи сова су непокретне, као и у већине птица, те морају да окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу да окрену и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°

Сове могу да виде на јако великим удаљеностима, нарочито ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара.

Док друге птице имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код сова су ти отвори вертикално издужени и готово дуги скоро колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису смештени симетрично - десни је мало изнад левог. Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца који усмерава звук према ушима. Заједно са пернатим ушима, тај вео им служи за показивање расположења и често су упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју кратка и тврда пера која су смештена испред и иза слушног отвора и помажу при одређивању смера звука. Из истог разлога, сове имају ширу лобању него већина птица. Због ове ширине, звук који долази са једне стране до једног ува, долази делић секунде касније до другог ува, што такође помаже у лоцирању предајника звука.