Krtica

Građa
Krtice su male životinje: dužina tela im je između 6 i 22 cm a težina između 9 i 170 gr. Dužina repa varira od vrste do vrste: u većini je kratak, prekriven retkim dlakama koje služe za opipavanje i omogućuju orjentaciju prema natrag. Krzno im je nežno i mekano. Mogu se stoga kretati u tunelima i napred i nazad. Vilica, sa 44 šiljata zuba, prilagođena je ishrani insektima. Nema ušne školjke, mada sasvim dobro čuje, a oči su joj veoma sitne i skrivene u krznu. Gusto svilenkasto krzno je veoma tamno, gotovo crno, na trbušnoj strani nešto svetlije. Udovi krtica su kratki i završavaju sa po pet prsta sa kandžama ili noktima.

Stanište
Krtica naseljava gotovo čitavu Evropu. Prisutna je na veoma širokom spektru staništa od livada i pašnjaka do šumskih i obrađivanih zemljišta. Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako se sreće u gradskim i seoskim naseljima.
Krtica živi pod zemljom u hodnicima, prečnika 3,5-5 cm, koje sama kopa, u stalnoj potrazi za hranom, na 2-20 cm ispod površine zemljišta. Povremeno iskopanu zemlju izbacuje na površinu, stvarajući humke prečnika 20-40 cm - krtičnjake, po kojima je prepoznatljivo njeno prisustvo. U sistemu podzemnih hodnika je komora sa gnezdom načinjenim od lišća, trave, mahovine i korenja (koje se obično nalazi na 50 cm ispod površine, ispod velike humke). Svojom kopačkom aktivnošću (prosečni dnevni učinak je 5 kg izbačene zemlje, što godišnje iznosi blizu 2 tone) krtica igra značajnu ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim tipovima staništa.

Razmnožavanje
Krtica živi samostalno. Vreme parenja je od marta do maja. Kod nas se koti uglavnom jednom godišnje, donoseći na svet obično 2-4 mladunca.
životni vek krtice je 8-10 godina.

Prirodni neprijatelji
Glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako i radi humki koje "narušavaju" izgled travnjaka. Još više čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom strukture staništa, upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Prirodnih neprijatelja nema mnogo, s obzirom da, poseduje mošusne žlezde neprijatnog mirisa sisari mesojedi je ne jedu, a samo povremeno je(pošto se retko sreće na površini) plen ptica grabljivica.

Ugroženost
Krtica se nalazi se na predlogu Crvene liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena. Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane - status mesojeda prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih insekata u zemljištu, te u procesima pedogeneze pri kruženju organskih materija u zemljištu. Nekada je čovek lovio krtice radi krzna, ali danas se to više ne radi. Današnji konflikt čoveka i krtice se odvija zbog krtičnjaka na travnjacima. Iako su krtice većinom mesožderi i ne uzimaju biljnu hranu, ipak povremeno mogu oštetiti korene nekih biljaka, no većinom krtičnjaci smetaju samo zbog "optičkih razloga". Iz tog razloga ljudi istrebljuju krtice tako da su u međuvremenu neke vrste ugrožene. IUCN je stavio dve vrste pod status "ugroženosti od istrebljenja" (critically endangered) a osam vrsta su "jako ugrožene" (endangered) ili samo "ugrožene" (vulnerable).

jel je neko video uzivo