Australijski ovcar

AUSTRALIJSKI OVCAR
Originalni naziv AUSTRALIAN SHEPHERD
FCI standard broj : 342 / Grupa : 1
Zemlja porekla Australija

Temperament

Australijski ovčar je izuzetno energičan, zahteva dosta treninga i pažnje. Stalno mu je potreban neki zadatak koji će da obavlja, bilo da uči nove trikove, čuva, ili se bavi bilo kojim mentalnim ili fizičkim treningom. Moguće je da bude rezervisan prema strancima i da se ponaša kao pravi pas čuvar. Nežan je, umiljat i posvećen ljudima koje poznaje. Najviše mu prija ljudsko društvo, imaju jaku želju da stalno budu uz svoju ljudsku porodicu. Veoma su lojalni vlasniku, i izuzetni su psi, ako se sa njima pravilno postupa. Obzirom na to da je ova rasa razvijena kao čuvar ranča, što je posao psa čuvara, ovaj pas lavežom najavljuje dolazak nepoznatih osoba, iako nije opsesivan lajavac.
Australijski ovčar je inteligentamn, lako uči i voli da se igra. Živahan je i razigran, čak i kad odraste ponaša se kao štene. Ovaj hrabri pas je odličan čuvar doma. Dobro se slaže sa decom, pa i sa veoma aktivnom decom. Odan, verni prijatelj i čuvar, prirodno je sklon da štiti porodicu. Kako je veoma aktivan i energičan, ukoliko mu je dosadno, ili je zanemaren, sam sebi smišlja igre, aktivnosti i poslove, pa se vlasniku može učiniti da je pas hiperaktivan. Na primer, može dugo da trči po dvorištu u krug, a može da postane izuzetno destruktivan, ako njegova energija nije pozitivno usmerena. Ovom psu je potrebno najmanje 2 do 3 sata dnevno treninga, igre i pažnje. Idealno bi bilo da živi u ruralnoj sredini, i da ima dosta prostora za trčanje. Lako uči trikove i to mu zaokuplja pažnju. Vrlo je otporna rasa, podnosi ekstremne temperature, i lako se prilagođava terenu. Potrebna mu je dobra socijalizacija, dok je još štene, kako bi se navikao na prisustvo ljudi i drugih životinja. Nije agresivan prema drugim psima.

Istorijat

Uprkos nazivu, autralijski ovčar uopšte ne potiče iz Australije, već sa planina Pirinejskog poluostrva, negde između Španije i Francuske. Odgajen je i kao rasa definisan u SAD, kao pastirski pas na američkim rančevima. Glavni preci ove pasmine verovatno su španski ovčarski psi koji su pratili baskijske pastire i stada merino ovaca. Zajedno sa ovcama, u ranim danima kolonijalizma, ovi psi su izvoženi u Severnu i Južnu Ameriku. Pretpostavlja se da je taj pas kršten sa kolijem, kako bi nastao današnji australijski ovčar. U prošlosti, ovaj pas je imao mnogo imena kao što su: pastirski pas, blu heeler (zbog običaja da zgrabi goveda ili čak čoveka za petu, peta=heel), španski ovčar, novomeksički ovčar, kalifornijski ovčar...
Neki od njegovih talenata su: dohvat, čuvanje stoke, čuvanje ljudi i imovine, zaštita, rad u policiji za traženje narkotika, potraga i spašavanje, agiliti, lako učenje trikova...


Uslovi odgoja i nega

Autralijski ovčar nije pogodan za život u stanu. Veoma su aktivni i potrebno im je veće dvorište. Ovaj energičan, radni pas zahteva mnogo treninga kako bi ostao u psiho-fizičkoj kondiciji. Idealno bi bilo da ima stalno posao koji će da obavlja, kao što je čuvanje stoke. Potrebna mu je svakodnevna, brza, duga šetnja ili džogiranje ili trčanje za biciklom. Ukoliko se ne trenira dovoljno, postaje veoma destruktivan i nemiran.
Dlaka se lako održava, dovoljno je povremeno četkanje. Prosečno se linja.


Zdravstveni problemi

-Gen za merle boju (plavkasto siva boja išarana crnom) nosi faktor slepila i gluvoće. Ukoliko uzimate merle štene, proverite mu sluh i vid.
- Prirodno skraćen rep može da prouzrokuje probleme sa kičmom
- epilepsija
- katarakta
- displazija kukova

Životni vek
12 do 15 godina

Izgled

Srednjeg je mužjak je visok od 43 do 51 cm, ženka 41 do 50 cm; težina mužjaka je od 16 do 20 kg, ženke od 14 do 18 kg.
Dlaka je ravna, umereno kratka i tvrda. Boja dlake: plava, plava s crnim i smeđim mrljama, crvena s crnim pegama na glavi.