Misar naraste u duzinu od 50 do 56 santimetara. Raspon krila iznosi mu 120 do 125 santimetara. O njegovoj boji tesko mozemo reci nesto sto bi imalo opstu vrednost, jer se ona tako menja da retko nalazimo dva potpuno jednako obojena primerka. Pojedini misari su jednolicno smedjastocrni, sa prugama po repu, drugi su smedji na gornjem delu tela, grudima i nogama, a inace imaju na svetloj smedjastosivoj podlozi poprecne mrlje, treci su svetlosmedji sa uzduznim prugama osim na repu, neki su zuckastobeli sa tamnijim krilima i sa mrljama na grudima i na repnim perima, i tako dalje...
Podrucje rasprostranjenosti misara ne prelazi mnogo granice Evrope. Izvan Evrope opazen je u Turkestanu, i preko zime u severnoj Africi. U Velikoj Britaniji gotovo je iskorenjen, ali u juznoj Skandinaviji, srednjoj Evropi i srednjoj Rusiji, Danskoj, Nemackoj i podunavskim zemljama je, naprotiv, jedna od najcescih grabljivica. U srednjoj Evropi ostaje obicno i za vreme zime, a iz severnih delova Evrope veci deo ptica u jesen se seli, i to u septembru i oktobru, a vraca se u njih u martu ili aprilu. Za vreme seobe skupljaju se misari u druzine od dvadeset do sto komada, koji doduse zajedno lete u istom pravcu, ali nikako ne sacinjavaju jato vec se raspodele po povrsini od nekoliko kvadratnih kilometara. Misari lete polako i vecinom prilicno visoko, ali ipak nalaze uvek vremena da se po pola sata uzdizu u sirokim krugovima. Vracajuci se kuci po nekoliko dana zadrzavaju se na mestima na kojima nalaze dovoljno hrane, a zatim opet putuju dalje. Kao staniste odabira par misara sumu, najradije takvu koja lezi blizu polja i livada, ali ga nalazimo i u jako prostranim sumama, a isto tako i na planinama...
Uvezbani posmatrac prepoznace misara na prvi pogled bez obzira na to da li ovaj sedi ili leti. Obicno sedi uvucen u sebe, ili perje mu nije priljubljeno uz telo. Voli da sedi na jednoj nozi dok drugu savije i podvuce pod perje. Kamen, mala humka zemlje ili drvo koje je odabrao kao odmaraliste, istodobno mu sluze kao i strazarnica sa koje razgleda okolinu. Leti polagano, ali lako, gotovo necujno i duge pruge prevaljuje lebdeci. U lovu se cesto duze vremena zadrzava na istom mestu, naglo tresuci krilima da bi ga sto bolje pretrazio, i li da tacnije uoci zivotinju koju je opazio napadajuci plen sakuplja krila i baca se strmoglavce prema zemlji, sasvim iznad zemlje opet rasiri krila, a ponekad leti jos nekoliko koraka iznad zemlje i sa ispruzenim kandzama hvata plen. Kad obicno lovi retko se dize na vece visine, ali u prolece, pogotovo za vreme parenja, uzdize se jako visoko i ispoljava takve vestine u letu kakve ne bismo od njega ocekivali. Zaista je divan prizor kad oba stara misara pod vedrim proletnjim danima, a i kasnije, izvode lepe krugove iznad sume. Njihov glasni zvuk "hie", jos pojacava lepotu te slike. Kad dovoljno dugo pokazu svoje vestine u letu, jedna ptica skuplja krila i baca se naglavce u sumu da vazduh zasumi oko nje, a druga se smesta baca za njom. Glas misara podseca na macije mjaukanje. Od cula mu je najbolje razvijem vid, ali izgleda da su mu i dusevne sposobnosti dobro razvijene. I slobodni i zarobljeni misari cesto nam pruzaju dokaz velike razboritosti, lukavstva i prepredenosti. U Srbiji je zasticena vrsta, zabranjen je bilo kakav lov ili hvatanje..
Misar prolazi slicno kao i lisica. Svaku gresku mu tesko zameraju, a korist koju nam donosi redovno podcenjuju. Neki lovci smatraju misara za najstetniju pticu grabljivicu pa ga ogorceno progone. Istina je, medjutim, da misar hvata miseve, pacove, hrckove, zmije, zabe, insekte i kisne gliste, svakako i mlade zeceve, a zna da uhvati i ubije ponekog strarog, bolesnog ili ranjenog zeca. Ponekad hvata i mlade jarebice, a ako je dovoljno spretan, moze preko leta i jeseni da uhvati i zdrave, odrasle jarebice ili fazane. Osim pomenutih vrsta divljaci donosi mladima krtice, zebe, zeve, kosove i druge mlade ptice koje moze da uhvati. Sve to ne mozemo poreci, a ni to da, isto kao i lunje, jede jaja divljih pataka i drugih lovnih ptica. Njegova glavna hrana, medjutim, ipak se sastoji od svih vrsta miseva, pacova, hrcaka, voluharica, zaba, skakavaca i drugih insekata, dakle zivotinja koje su za nas ili jako stetne ili ih, kao sto je zaba, ima toliko mnogo da se gubitak od nekoliko primeraka uopste ne moze primetiti.(ISTINA :))
Misar gradi gnezda visoko na drvecu u sumi, ravnicama, planinama i kamenjarima. Gnezdo gradi uglavnom u cetinarima na visini od 6 do 30 metara visine. Grade ih suvim granama drveta, korenjem i grancicama. Unutar nizu zeleno lisce sa drveca što su nasli u okolini. Zenke polazu od 3 do 4 jaja u redovnim intervalima od 2 do 3 dana. Muzjak zamenjuje zenku, ako ona napusti gnezdo povremeno, on donosi hranu i odlezi svoje vreme na jajima. Gleda lokaciju za lov dok leti. Inkubacija traje oko 35 dana do izleganja pilica. Mladuncad su prekriveni perjem braonkasto sive boje, nesto tamniji oko ociju i belim grudima. Perje uglavnom izraste za 12 dana. U pocetku mlade zenke su razlicitih velicina, ali kolicinom hrane koju roditelji donose ta razlika se evakuise. Mlade zenke su nesto manje od muzjaka, pa se desava da nekad i skoncaju zivot tako sto ih zgaze jos u gnezdu..

Evo slikica