Prepelica (Coturnix coturnix) je nasa najmanja koka. Nasu prepelicu karakterise mali, slabi kljun koji je na korenu uzdignut i odavde do vrha blago savijen, a na uglovima rasiren. Noge su joj niske sa dugackim prstima bez kandzi, a krila su joj srazmerno dugacka i siljasta. Rep joj je vrlo kratak i zaobljen. Prepelica ima sitno perje koje je na trtici veoma razvijeno, a po polovima i starosti malo se razlikuje. Na gornjoj strani tela je smedja sa rdjastozutim poprecnim i uzduznim prugama. Na sredini trbuha je zuckastobela. Preko ociju i niz vrat prelazi joj svetlozuckasto-smedja pruga koja pocinje na korenu gornjeg kljuna i obavija se oko vrata. Rdjastozuta repna pera imaju bele badrljice i crne mrlje. Zenke su bledjih boja i manje su upadljive. Prepelica je dugacka 20 cm, a raspon krila iznosi joj 34 cm.

Hoda brzo i spretno, ali se ruzno drzi, jer uvlaci glavu i rep obesi vise nadole pa izgleda kao lopta. Pri svakom koraku klima glavom i retko zauzima plemenitije drzanje. Leti brzo, naglo masuci krilima i na mahove ubrzavajuci let. Cula su joj dobro razvijena, narocito vid i sluh, ali joj je razum neznatan. Nije plasljiva, sem kada je neko ozbiljno progoni. Nije drustvena i udruzuje se samo ako je u nevolji...

Malo ima zemalja iz Evrope, Azije i Afrike u kojima ne zivi prepelica. U Evropi je nalazimo svugde od 60. stepena severne geografske sirine prema jugu. U srednjoj Aziji zivi u nesto juznijem pojasu na povoljnim mestima, pogotovo u stepi, a buduci da se svake godine seli prema jugu prolazi preko citave Afrike i juzne Azije. Prepelica se u toku svojih seoba pojavljuje na Balkanskom, Apeninskom i Pirinejskom poluostrvu, zatim u juznoj Francuskoj, Egiptu, a neke cak i u Rtu Dobre Nade. Prepelice vrste Colinus naseljavaju predele srednje i Juzne Amerike, crnogusa prepelica (Colinus nigrogularis) zivi oko Jukatana i u centralnoj Americi....

Letnje boraviste bira prepelica najradije u plodnim ravnicama bogatim zitaricama. Izbegava planinske krajeve, pa je vec na brezuljcima redja nego u ravnici. Vodu izbegava isto kao i bregove pa je u mocvarnim predelima uopste nema. Neposredno posto stigne u domovinu, zadrzava se prvo u poljima sa psenicom ili jecmom. Kasnije manje bira, ali ipak, mozemo smatrati kao pravilo, da se nigde ne oseca dobro gde se ne gaji psenica i da je u takvim krajevima mozemo naci samo za vreme seobe. U toku putovanja sklanja se ponekad i u grmlje, ali preko leta ne napusta polja...
U toku seobe prepelice lete iznad kopna, ali cim pocne da duva suprotni vetar jato se izdize i počinje da leti iznad mora. Kada se umori jato se spusta na talase da odmori. U slucaju oluja prepelice slecu na grebene i palube brodova i tu ostaju i vise dana po zavrsetku oluje. U Africi put nastavljaju peske. U tim krajevima naseljavaju se na mestima koja odgovaraju njihovim potrebama , na strnista ili na oranice na kojima je zasejana alfa, a u prvom redu u stepama. Ali veliki deo njih se svo vreme skita po celoj okolini. Pocetkom proleca se postepeno vracaju u domovinu...

Prepelica je svastojed. Ona je polumraka, sto znaci da se hrani u zoru i u sumrak. Hrana se joj sastoji od zrnevlja, vrhova lisca, listova, pupoljaka, a isto toliko od raznih insekata. Izgleda da insekte uvek vise voli od biljne hrane, ali oni joj nisu preko potrebni za zivot, posto moze niz meseci da se hrani samo sa psenicom. Potrebni su joj sitni kamencici koji joj pomazu pri varenju i sveza voda za pice, ali joj je dovoljna i rosa na liscu pa je retko nalazimo na odredjenim pojilistima...

Prepelica se pari u junu. Poznata po svom jasnom doviku za vreme parenja koji se naziva "bikvervik" koji odjekuje nadaleko, a svako ga rado slusa. Oba pola se dozivaju tihom "bivivi". Ljubavni poziv je malo glasniji "prikik" ili "bribrib". Za vreme parenja javlja se muzjak sa promuklim "vere vere", a iza te predigre dolazi "bikvervik" po nekoliko puta uzastopno. sto se cesce javlja to je cena petla veca. Verovatno da zivi u mnozestvu. Sva opazanja ukazuju na to da nema govora o bracnom zivotu. Muzjak premasa u pogledu ljubomore sve rodjake, pa nastoji da iz svog podrucja otera sve suparnike i bori se da sam vlada na zivot i smrt. Prema zenki je pun pozude i nasilniji je od bilo koje druge ptice. Zenka pocinje kasno sa gradjenjem gnezda, negde pre pocetka leta. Isceprka plitko udubljenje u zemlji, najradije u poljima sa mahunarkom ili psenicom, i u njega snese od osam do cetrnaest srazmerno krupnih, svetlosmedjih jaja cije se sare i boja cesto razlikuju. Na jajima predano lezi 18 do 20 dana. Za to vreme muzjak, jos uvek lud od ljubavi se po polju pari sa svakom zenkom na koju naidje, ne brinuci se mnogo za potomstvo. Cim se izlegu mlade ptice, odmah trce za majkom. Prepelice su veoma brizljive majke, a znaju i da prihvate tudje pilice....

Prepelicini prirodni neprijatelji su lisice, kune, tvorovi, lasice, macke i mnoge ptice grabljivice. Najveci prepelicin neprijatelj pored raznih pernatih i dlakavih grabljivica je covek. Najvise prepelica strada u toku seobe, kada je duz severne, zapadne i istocne obale Sredozemnog mora od pocetka tog putovaja postavljena jedna puska, jedna mreza, jedna zamka do druge. Ostrvo Kapri postalo je poznato zbog bogatog lova na prepelice. Nekadasnji biskupi kojima je pripadalo ovo ostrvo imali su znatan deo svoga prihoda od hvatanja prepelica. Ponekad je u Rimu u jednom danu ocarinjeno 17 000 uvezenih prepelica. Na spanskoj obali lov je isto tako izdasan....