...Retko se dešava da ptić prerano ispadne iz gnezda, ali se ipak dešava. Takođe se može desiti, ali retko, da u danu kada roditelji povedu ptiće iz gnezda, da je jedno, obično poslednje ptiče slabije od ostalih i treba mu još par dana dohrane i mirovanja da “sazri”. Takve ptiće ljudi najčešće nalaze na tlu i žele da pomognu i spasu ih.

Najbolje je ptića odmah podići na višu granu i skloniti se, prepustiti ga brizi i pažnji roditelja koji su uvek u blizini, budno motreći na vas kao opasnost i na svoje čedo koje će nastaviti da hrane čim se vi sklonite. Dok ste tu neće mu prići, jer instiktivno žele da sačuvaju tajnost mesta gde se mladunac nalazi a oglašavanjem će ptića upozoriti da bude miran i tih.

„prva i najvažnija preporuka i savet da ne uzimate mladunce divljih ptica i nosite kući“

Ako ste ipak uzeli ptića i poneli ga kući na čuvanje morate znati da je vrlo teško othraniti ga i da mu mnogo vremena morate posvetiti, jer se mladunci ptica često hrane, sa po malo hrane, ukoliko naglo zahladni morate mu dogrevati prostor gde se nalazi (sijalica je dovoljna), morate mu obezbediti poštovanje njegovog prirodnog ciklusa aktivnosti, ishrane i odmora. Dnevne ptice se hrane i aktivne su samo danju, noću spavaju i potrebni su im mir i mrak, dok se noćne ptice (npr.sove) hrane i aktivne su samo noću. Mladunca dnevne ptice morate hraniti od rane zore, celog dana, na svakih pola sata do sat, pa sve do sumraka kada će sam mladunac pokazati da mu je vreme da spava. Sa sumrakom otprilike počinje hranjenje mladunaca noćnih ptica i traje do ujutru, kad nastupa vreme njihovog mirovanja i sna. Prostor gde borave treba da bude prijatno zamračen, jer i u prirodi biraju takva mesta za dnevni odmor. Može se reći da je san svih ptica vrlo lak, jednim okom spavaju, a drugim osmatraju, s toga je poželjno da u vreme dok ptić spava nema nikakvih aktivnosti oko njega i u prostoru gde boravi.

„morate znati da je vrlo teško othraniti ga i da mu mnogo vremena morate posvetiti“

Zato je prva i najvažnija preporuka i savet da ne uzimate mladunce divljih ptica i nosite kući, jer je teško uskladiti obaveze ljudi sa potrebama i aktivnošću ptičjih mladunaca i njihovih roditelja koji vođeni prirodnim nagonom svo svoje vreme posvećuju samo odgajanju i hranjenju potomstva. Neredovna i neprilagođena ishrana dovode do smetnji u varenju mladunca, često uznemiravanje, nemogućnost kretanja ptića i boravak u zatvorenom prostoru, manjak slobode i širine su veliki stresovi za mladu jedinku koji se često fatalno završavaju po samu pticu. Promene se dešavaju brzo, pre nego što ih i primetite, ptić počne da kunja nakostrešenog perja i za vrlo kratko vreme ugine.

Ukoliko je ikako moguće, dobro je i poželjno obezbediti kontakt mladunca i roditelja, jer ga oni neće napustiti, posle par dana sazrevanja i dohrane kod vas, brzo i lako će se priključiti svojima i nastaviti normalan život. Roditelji će preuzeti brigu o njemu i naučiti ga još mnogo čemu što mu je potrebno za život i opstanak čemu nijedan čovek ne može da ga nauči. Ovo ne sme da traje duže od par dana, jer je veliki stres i napor za roditelje koji nagonski žele da hrane i zarobljenog ptića, a moraju da brinu i o ostalim iz gnezda.

Za vreme boravka bilo kog mladunca ptica kod vas nemojte ga držati po rukama i pripitomljavati, navikavati na sebe, nemojte ga upoznavati sa domaćim životinjama koje imate (pas, mačka) jer će izgubiti strah od njih i napolju vrlo brzo nastradati misleći da mu ni ostali psi i mačke neće nauditi. Ovo posebno važi za vrane, svrake i gačce koji dosta vremena provode na tlu hraneći se.

Takođe, nemojte planirati da divlju pticu zadržite kao kućnog ljubimca, u bilo kakvom kavezu su vrlo nesrećne i to pokazuju, posebno ne sivu vranu, svraku, gačca, čavku ili neku od sitnijih grabljivica, jer jako prljaju prostor gde žive, glasno se oglašavaju, a kad shvatite da ipak niste u stanju da ih čuvate onda je već kasno da se uspešno vrate u prirodu gde i pripadaju.

Ishrana...

Za ishranu mladunaca ptica upotrebite dužu pincetu koja bar malo podseća na kljun roditelja...

Ptići koji se najčešće pronalaze u okruženju ljudi mogu biti mladunci koje roditelji hrane insektima (senice, crvenorepke), mladunci koji se hrane raznim zrnevljem (vrapci), mladunci koji su svaštojedi (vrane, svrake) i oni koje roditelji hrane iz voljke (gugutke, divlji golubovi).

Za mladunce koji se hrane insektima i koji su svaštojedi potrebno je davati sirovo mleveno ili sitno seckano juneće/pileće meso, komadići se stavljaju dublje u otvoreni kljun, u gušu jer ga tako i roditelji hrane. Ako hranu stavite van tog mesta, velika je verovatnoća da će ptić to ispljunuti. Uz meso ako je moguće obezbediti i gusenice kojima se odseca glava i izbacuje zeleno crevo, a gusenica se malo ispritiska da bi bila mekša za gutanje (važno za male vrste ptića) ali možete dati i celu, ptić će je pojesti. Može i poneka cela muva i ako baš mora mesni crvi koje treba izbegavati jer su previse masni. Sitni skakavci su takođe dobri, a ukoliko ste našli gusenice koje imaju čekinje treba ih odstraniti i sve isto uraditi kao i sa glatkim zelenim gusenicama. U ishranu se moge dodati sitno seckani orasi, zrna oljuštenog suncokreta i sve to mešati u obroke tokom dana, a mladuncima svaštojeda dobro je dodati što češće komadiće sezonskog voća i žitarice (pšenica).

Obavezno je davati i vodu na špric ili pipetu, po malo ukapavati ptiću u kljun uz obrok dok ne nauči sam da pije.

Za mladunce koji se hrane zrnevljem potrebno je davati razno zrnevlje sitnijih žitarica (proso, pšenica, laneno seme, muvar) seckane orahe, neočišćena zrna suncokreta i vodu, takodje. Ukoliko su baš mali, goluždravi i slepi tada je potrebno hraniti ih raznim crvićima i insektima a u nedostatku istih može se davati mleveno ili jako sitno seckano juneće meso.

Za mladunce koji se hrane iz roditeljske voljke (“ptičje mleko”) treba pripremiti razne mlevene žitarice u šta se može dodati i malo izmiksanog voća s mesom, od toga uz dodatak vode napraviti ređu kašu koja može špricem lako da se ubacuje u kljun mladunca.

Preporuka je i to da bilo kog mladunca ptica ne zadržavate dugo, čim operja, ojača i počne sigurnije i duže da leti, dovoljno da se kreće s grane na granu, odmah ga pustite napolje, jer je svako zadržavanje u zatvorenom prostoru u neadekvetnim uslovima za divlju pticu zapravo prekid i stagnacija u rastu i razvoju.

Pri prvom hranjenju ma kog ptića koji nije navikao na način na koji ga morate nahraniti, morate mu prstima pažljivo otvoriti kljun i brzo ubaciti hranu što dublje u gušu tako da ptić mora da je proguta. Na isti način daćete i vodu. To prvo hranjenje i pojenje neće biti prijatni ptiću, ali će vrlo brzo shvatiti da na taj način stiže hrana i voda i počeće sam da otvara kljun kad je gladan a kasnije će se i sam oglašavati tražeći da jede.

Posle hranjenja kad su siti uglavnom spavaju, slabo su aktivni i to ne treba da vas brine. Kako budu rasli i jačali sve više će pokušavati da lete da istražuju okolni prostor i to će biti prvi znaci da se bliži dan kada ptića treba pustiti napolje, na slobodu. Ne oklevajte, treba da ide tamo gde pripada i snaći će se sasvim sigurno i bez vase pomoći.

Napomena: Vrste ptića kao npr. siva vrana, svraka i gačac su vrlo radoznali, sve im privlači pažnju i hoće sve kljunom da probaju, uključujući i vaše oko, mladež, nos, minđušu, uši itd…Kako su i kod mladunaca kljunovi vrlo jaki mogu da povrede mesto koje kljunu, te s toga morate dobro voditi računa. Posebno ih treba držati podalje od male dece.

Kandžice na prstima koje su prilagođene za dobro hvatanje po granama drveća su takođe vrlo oštre i mogu vas pošteno izgrebati, ali to nije namerno i ptica nije kriva za to. To je njihova priroda i ti jaki kljunovi i oštre kandžice su im neophodni, potrebno je da ste vi pažljiviji u kontaktu s divljim ptićem.