Sisari (MAMMALIA)
Klasa sisara predstavlja najsavrseniju gruou kicmenjaka koja se kao progresivna evolutivna grana rano odvojila od primitivnih gmizavaca.Njihovo izdvajanje nije usledilo zahvaljujuci nekom posebnom svojstvu,vec zapravo kao plod dugotrajne i postupne evolucije u vise razlicitih pravaca.
U toku vremena,sisari su u potpunosti potisli gmizavce i zauzeli zivotni prostor koji su ovi imali u periodu dominacije.Danas je ostao jos samo mali broj specijalizovanih oblika gmizavaca,koji uspesno zive pored sisara.Nasuprot njima,ptice su,zahvaljujuci posebnim adaptacijama zauzele zivotni prostor u kome prakticno nemaju konkurenata.

Danasnji sisari se nizom karakteristika znatno razlikuju od svih ostalih grupa kicmenjaka.Jednu od najmarkantnijih osobina cini prisustvo dlaka,kao telesnog pokrivaca sisara.One postoje kod svih sisara i u tom obliku ne postoje ni kod koje druge zivotinjske grupe.Druga svojevrsna karakterisika sisara su mlecne zlezde,cijim se sekretom (mlekom) ishranjuju mladunci kada dodju na svet.Pored dlaka,kao koznih tvorevina,rozne produkte na telu sisara cine i nokti,kandze,papci,kopita i navlake rogova.Koza im je bogata koznim zlezdama,koje se razlikuju kao znojne i lojne.Zubi su im diferencirani prema polozaju u vilici i istovremeno specijalizovani prema nacinu i vrsti ishrane.Ekstremiteti su im krajnje raznovrsno diferencirani i prilagodjenim razlicitim oblicima kretanja:za puzanje,trcanje,skakanje,plivanje,kopanje pa cak i za letenje.
Sisari jedini u sistemu organa za disanje imaju precagu ili dijafragmu,koja inace ima veliki znacaj.Njihovo srce,kao i kod ptica,ima dve jasno odvojene komore i dve predkomore.Medjutim nasuprot pticama,kod sisara se odrzava levi aortin luk.dok desni iscezava.Krvni sistem sisara sastoji se iz velikog i malog krvotoka,pri cemu se kao i kod ptica venska i arterijska krv ne mesaju,vec samo preko kapilara prelaze jedna u drugu.Posebno znacajnu karakterisitku cini centralni nervni sistem,koji je slozeniji nego kod ostalih zivotinja.Snazno razvijene hemisfere velikog mozga gotovo da prepokrivaju ostale mozdane delove.Slozena i snazno izrazena nervna delatnost,koja dostize vrhunac razvitka kod covekolikih majmuna i coveka u neposrednoj je vezi sa snaznim razvitkom povrsine,odnosno kore velikog mozga.Kao i ptice,i sisari takodje spadaju u homeotermne organizme.
U poredjenju sa gmizavcima,sisari pokazuju vecu brigu pri zastiti i odrzanju mladunaca,i to kako pre tako i posle radjanja.Osim toga,oni imaju vecu reproduktinu moc.Oplodjenje i embrionalno razvice im je unutrasnje.Majka kod vecine sisara ishranjuje embrion preko plancente.Posle rodjenja,majka nastavlja brigu o potomstvu hraneci ga mlekom.

U pogledu ponasanja,sisare karakterise mnogo veci individualni varijabilitet,kao i sire reakcione norme ponasanja.U poredjenju sa gmizavcima,mozak sisara,a posebno kora mozga,u celini uzev srazmerno su vec.Kod najranijih sisara,medjuti pa cak i kod nekih primitivnijih zivih predstavnika,mozak nije nimalo razvijeniji nego kod nekih gmizavaca.Ipak mozak sisara je dugotrajnije evoluirao i vecina sisara ,u celini uzev,u odnosnu na druge grupe zivotinja ima neuporedivo najrazvijeniji nervni sistem.

Kao sto je vec receno,sisari poticu iz sisarolikih gmizavaca,iz poznog trijasa ili pocetka perioda jure,odnosno vremena od pre oko 180 miliona godina.Duze od 100 miliona god. od svoga postanka sisari nisu predstavljali neke znacajnije organizme na Zemlji.Ovaj period je srazmerno duzi neko ceo kasniji period njihove dominacije, tj. epoha ili period procvata sisara.Adaptivna radijacija se kod sisara javlja vec krajem geoloskog preioda jure (pre oko 135),ali su oni sve do kraja krede (pre 70 miliona godina) srazmerno retke i sitne zivotinje,velicine danasnjeg misa.
Sisari iz perioda jure mogli su da se svrstaju u tri osnovna adaptivna tipa:jedna grupa se hranila semenjem i sitnim plodovima;druga je obuhvatala karnivorne predatore,dok je treca bila najslicnija danasnjim bubojedima i hranila se raznolikom sitnijom hranom,najcesce animalnog porekla.U periodu vremena do kraja krede,obili sisari koji su se hranili zrnastom hranom,progresivno su evoulirali do oblika koji se hrane insektima i animalnom hranom.

Ovo nije gotovo,zavrsicu posle... (ima mnogo da se pise )

Nastavak....

Razlozi zbog kojih sisari dugo vremena nisu igrali znacajnu ulogu na Zemlji,ekoloske su prirode.Kada su se sisari prvi put pojavili,sve zivotne mogucnosti,odnosno ekoloske nise,bile su uveliko i ekstenzivno zauzete od tada bolje prilagodjenih gmizavaca.Sisari su uspeli da zauzmu samo nekoliko uzanih.tada upraznjenih ekoloskih nisa,bivajuci pri tom neprekidno izlozeni pritiscima,uspesnijih i mnogo specijalizovanih gmizavaca.Tu su sisari,medjutim,ipak preziveli periode jure i krede,ostavivsi za sobom fizioloski i reproduktivno uspesnije potomke.Tako je doslo do nove smene u dominaciji.Najveci broj gmizavaca je izumro,a njohovo mesto zauzeli su prilagodjeniji i evolutivno progresivniji sisari.Time je zapocela epoha dominacije sisara,koja i danas jos traje.

Na pocetku geoloske ere kenozoika,u paleocenu(pre oko 70 miliona godina),dinosaurusi su vec u potpunosti nestali.Iako malobrojni u pogledu raznovrsnosti oblika,sisari vec dominiraju u fauni zemlje.Prisutni su os uvek marsupijalni sisari nalik na danasnjeg oposuma,kad i drevni placentalni bubojedi.Oni tokom kezonoika i dalje egzistiraju,ali su bez nekog veceg znacaja.Najpoznatiji sisari iz toga perioda su medjutim vec krupniji.U zelini uzev,na prvi pogled su bili prilicno nalik jedni na druge.Diferencija medju placentalnim sisarima se jos nije odigrala.Telo im je najcesce izduzeno,sa uglavnom kratkim nogama i sa po pet prstiju na njima.U odnosu na gmizavce,kretali su se trceci,ali jos uvek ne narocito brzo.Imali su dug rep,sirok u osnovi,i srazmerno sitnu glavu.Sudeci po zubima,vecina ovih zivotinja su omnivori, tj. hranili su se raznovrsnom zivotinjskom i biljnom hranom.Postojala je,medjutim,veca tendencija specijalizacije na biljnu,ondnosno zivotinjsku hranu.U daljem toku geoloske epohe paleocen (pre 60 do 70 miliona godina),dolazi do znacajne i relativno nagle ekspanzije i adaptivne radijacije plancetalnih sisara.U poznom paleocenu postoji vec obilje raznovrsnih oblika:herbivorni papkari,od kojih neki i preko jednog metra velicine,karnivoni predatori raznovrsnih oblika i velicine,primitivni majmuni i,prvi,mada jos uvek retki glodari itd.Nestanak vecine mezozojskih kopnenih gmizavaca oslobodio je,dakle zivotni prostor,koji su u toku paleocena zauzeli sisari u okviru globalnog procesa adaptivne radijacije,koji se u to vreme najintezivnije odigravao.
Snazan razvoj i procvat,sisari su u toku kenozoika (odnosno tercijara) u celini uzev dostigli u eoucenu (pre 40 do 60 mil.god.),a u pogledu pojedinih detalja,tokom sledece epohe,oligocena (pre 23 do 40 mil.god.).Najverovatnije je,da su glavne grupe (redovi) danasnjih sisara uglavnom prisutne vec u eocenu.Vecina savremenih familija,medjutim,postojala je najkasnije vec krajem oligocena.Znacajno je pomenuti,da nijedna familija danasnjih placentalnih sisara nije postojala pre epohe eocena,a da vecina njih potice iz vremena pre miocena,odnosno pre 23 miliona godina.
U toku ranog eocena,bogatsvo redova placentalnih sisara bilo je vece nego ikada kasnije.U to vreme nastajali su novi redovi a da pri tom stari,paleocenski,jos uvek nisu nestali.Ekspanzija savremenih grupa,nastali na racun starih,kao i celokupan proces njihovog smenjivanja,evidentan je za epohu eocena.Sredinom oligocena,medjutim, broj redova je opao i sveo se na danasnji nivo.
Jos uvek nedovoljno jasno drevnoj istoriji sisara postoji nekoliko glavnih grupa od kojih ne potice ni jedna jedina grupa savremenih sisara.Prakticno,sve sisare iz perioda procvata,kenozoika,do danas,cine ili torbari ili placentalni sisari.Izuzetak grupa Monotremata,sisara sa kloakom,koji naseljavaju Australiju i susedna ostrva,koji zacudjuju istovremenom pojavom i razmnozavanjem jajima i lucenjem mleka kojom ihranjuju svoje mladunce.Medjutim,ova specificna grupa sisara predstavlja bocnu evolutivnu granu koja se srazmerno rano odvojila odevolutivnog stabla sisara.Torbari i placentalni sisari su jasno izdvojene grupe, ali sa zajednickim poreklom.Najvise se razlikuju po tome sto embrioni torbara,u toku razvica u materici,od majke dobijaju srazmerno malo hrane,a radjaju se posle kratkotrajnog embionalnog razvica kao veoma razvijeni....

Nastavak sutra....

Dalje razvice, medjutim nastavljaju prikaceni za mlecnu bradavicu u telu majke. Embrioni placentalinih sisara se medjutim u toku embrionog razvica u matetrici majke, ishranjuju preko posebnog organa posteljice ili placentne a radjaju se kada dostignu visi stepen razvica. Iako danas nisu vise tako raznovrsni kao pre nekoliko miliona godina, placentalni sisari i dalje preststavljaju dominantnu grupu kopnenih kicmenjaka sto su inace postali vec u toku epohe procvata sisara. U tolu procesa adaptivne radijacije, koji se odigravao poslednjih 70 miliona godina, placentalni sisari naselili su gotovo sve tipove zivotnih stanisnih sredina. Obiljem specificnih zivotnih formi , oni su se prilagodili najrazlicitijim uslovima zivota na zemlji. U pogledu broja vrsta i jedinki, neuporedivu najbogatiju grupu placentalnih sisara danas cine glodari. Razvoj centralnog nervnog sistema posebno mozga dostigao je , medjutim kulminaciju kod prestavnika grupe Primates.
U sistemu organa ovih zivotinja mozak je nesrazmerno mocno evoluirao i dostigao neuporedivo visi stepen razvitka u odnosu na sve ostale zivotinjske grupe. Medjutim, ovo ne znaci i da su svi primati intaligentni. Izvrsni pretstavnici primata su ispod nivoa prosecne intaligencije sisara. Najstariji poznati primati bili su polumajmuni, Prosimiac.
Naseljavali su gotovo citavu zemlju, izuzev podrucja Australije i Juzne Amerike. od drevnih polumajmuna razvili su se tri ostale glavne grupe: sirokonosi majmuni ili Majmuni Novog sveta,uskonosi majmuni ili majmuni Starog sveta. I grupa covekolikih majmuna i coveka, nastala u susnim podrucijima Starog sveta. Predstavnici najsavrsenije grupe primata , siroko su se rasprostranili. U pocetku znatno raznovrsnija, ova grupa danas obuhvata samo Gibone, majmune (Orangutana,Simpanza i Gorilu) i, konacno covek.
Sisari predstavljaju nesumljivo jednu po mestu i ulozi najznacajniju grupu zivotinja u funkcionisanju prirodnih eko sistema.
Kada se ima u vidu snazni bioticki potencijal pojedinih grupa sisara (glodara npr),ocigledno je da je njihova uloga izuzetno velika u organskoj produkciji. Medjutim analiziranjem prirodnih lanaca ishrane zapaza se da veliki broj vrste sisara, narocito sitnijih, predstavlja vazan izvor hrane za mnoge predatorske vrste zivotinja, kao sto su neke vrste krupnijih sisara ili ptica, npr. Istovremeno su mnogi sisari znacajniji predatori drugih sitnijih zivotinja, privredno znajacnih vrsta sisara, ptica ili insekata, te predstavljaju i odredjene regulacione mehanizme brojnosti njihovih populacija.
Veliki br. sisara se koristi u ljudskoj ishrani, lovi kao divljac u prirodi, ili pripitomljava i gaji kao domace zivotinje za raznovrsne covekove potrebe.
Osim ogromnog znacenja u covekovoj ishrani, mnogi zivotinjski proizvodi predstavljaju i znacajnu sirovinu u industriji. Brojne vrste sisara karakterise povremeno masovno namoznjavanje sto uzrokuje znatne stete u poljoprivredi i sumarstvu. U takvim uslovima sisari mogu biti i znacajni vektori opasnih parazita i zaraznih oboljenja. Da bi ih suzbio i regulisao njihovu brojnost,covek pribegava odgovarajucim merama zastite (mehanickim,hemijskim i bioloskim). Izvesne vrste sisara (albino pacov i mis) imaju veliku ulogu u farmaciji i medicini za testiranje novih farmaceutskih i hemijskih proizvoda....


Gotovo